PravaPomoć


Projekat “Prava pomoć“ je nastao iz potrebe da se pomogne pojedincu koji ima velike probleme, a za koje se naizgled ne može naći pravo rešenje. Čoveku je potrebna jedna adresa, jedan servis za rešavanje problema kome se može obratiti. Upravo takav servis treba da postane www.PRAVAPOMOC.rs.

Autorka projekta je Milica Radović-Župunski koja dugi niz godina pomaže osobe sa teškim životnim iskustivma.

Radeći u renomiranim nevladinim organizacijama, direktni je svedok životnih problema i posledica koje ostavljaju. Ljudima pomaže kako profesionalnim savetima tako i svim drugim sredstvima koja su joj na raspolaganju.

MOBING - zlostavljanje na radnom mestu

Mobing je poseban oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili grupa ljudi sistemski psihički ponižava i zlostavlja drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Mobing se uglavnom iskazuje kroz ruganje, klevetanje, pretnje, iznošenje lošeg mišljenja o načinu rada, brzini ispunjavanja radnih zadataka, intelektualnih sposobnosti, smanjivanje plate, premeštaj na lošije radno mesto i slične postupke.

Razlikuju se dva osnovna tipa mobinga i to vertikalni i horizontalni.

Vertikalni mobing ili bosing (od engleske reci boss-šef) nastaje kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili grupu radnika, uglavnom jednog po jednog dok ne uništi celu grupu, ili kada jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja pretpostavljenog, što je izuzetno retko, ali moguće.

Horizontalni mobing odnosno šikaniranje između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti jednog ili grupe radnika, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše neki saradnik iz kolektiva (doskorašnji prijatelj), pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri ili kada čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika za žrtvu, na kojoj žele da dokažu nadmoćnost u snazi i sposobnosti. Često je žrtva ove vrste mobinga radnik koji se istice po kvalitetu i privrženosti poslu i radnim zadacima.

Foto_8220_mobbing_22264184

Moberi (zlostavljači) su uglavnom manje sposobne, ali vrlo uticajne osobe u organizaciji koje smatraju da imaju veća prava u odnosu na kolege, bez osećaja pripadnosti kolektivu. Oni često dokazuju svoju moć i obezbeđuju dominantni položaj na racun straha podređenih i/ili slabijih. Mnogi od zlostavljača to rade svesno, kako bi se pokazali nezamenjivim u organizaciji firme, prikrivajući svoju nestručnost ili druge slabosti. Vrlo često to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati nečija žrtva. Ostali zaposleni najčešće staju na njihovu stranu, kako bi izbegli sudbinu žrtve.

Zdravstvene posledice koje mogu da se jave kod žrtve dele se na 

  • fizičke (hronični umor, problemi sa varenjem, gojaznost ili mršavljenje, nesanica, smanjen imunitet, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama), 
  • emocionalne (depresija, burn-out sindrom, osećaj emotivne praznine, gubitka životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija, poremećaj prilagođavanja) i
  • promene u ponašanju (rizično ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljne stimulanse, bezosećajnost, tvrdokornost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, seksualni problemi, razvod braka, samoubistvo).
Navedene poremećaje prati smanjenje poslovne efikasnosti, ometanje napredovanja, učestali izostanci sa posla, lažna bolovanja, napuštanje radnog mesta, otkaz.

 

Zaštita od ovog oblika zlostavljanja

Nalazi se u odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Prema odredbama tog zakona, najpre možete podneti Zahtev za pokretanje postupka zaštite putem posredovanja izmedju zlostavljača i zlostavljanog lica i taj zahtev se podnosi direktoru ili preduzetniku. U slučaju da je direktor ili preduzetnik osoba koja vrši zlostavljanje, zahtev za posredovanje je nepotreban i tada se treba obratiti sudu i to u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje poslednji put počinjeno.

 Stručnjaci tima pravapomoc.rs savetuju Vam da ne oklevate u pokretanju postupka protiv zlostavljača. Ukoliko za ovaj proces nađete kvalitetnu advokatsku pomoć, dobit Vam može biti višestruka, kako materijalna tako i zdravstvena.

Daunov sindrom kod dece

Vrlo je važno da roditelji što ranije prepoznaju indikatore smetnji kod dece, kako bi na vreme mogli pozvati u pomoć stručni tim i uspostaviti funkcionalnu dijagnozu.

Daunov sindrom, srećom teško bi ostao neprimećen. Osobe sa Daunovim sindromom prepoznajemo po posebnoj kombinaciji fizičkih i mentalnih karakteristika koji utiču na izgled i njihovo ponašanje.

Važno je znati da uzrok ove bolesti nije stres, već isključivo kombinacija gena (dakle, niko nije „kriv“ kada se dete sa daunovim sindromom rodi).

[[posterous-content:pid___0]]

Kod dece sa Daunovim sindromom znatno je usporen razvoj mentalnih sposobnosti. Razvoj inteligencije je znatno usporen i rano dostiže maksimum. Nivo inteligencije zatim utiče i na socijalne odnose. Emocionalno su stabilna, prepoznaju emocije sreče, tuge, straha, ljutnje, ali su jako nespretna. Motoričke sopsobnosti su im otežane-hvatanje, sedenje, stajanje se razvijaju nešto kasnije, a finu motoriku nikad ne razviju do maksimuma.

Simptomi dece sa daunovim sidromom:

  • slabi mentalni kapaciteti,
  • anomalije srca,
  • prevremeno starenje,
  • teskoće u produkciji govora,
  • razvoj motorike otežan,
  • pažnja kratkotrajna i površna,
  • otežana auditivna memorija-otežano praćenje verbalnih instrukcija,
  • burno izražavanje emocija,
  • česte promene raspoloženja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje, ljubomoru, tugu,
  • željni su pohvale i pažnje
  • impulsivni su (ne mogu da odlože trenutno zadovoljenje potreba).

Generalno gledano socijalni razvoj kod ove dece ide ispred intelektualnog razvoja. Deca sa Daunovim sindromom su vesela, prijateljski raspoložena, aktivna i pre svega zahvalna za saradnju. Prijatna priroda deteta i stalan osmeh, privlači pažnju okoline koja im često uzvrača nežnošću.

Ovo bi trebalo biti ohrabrujuće za roditelje, jer to znači da ova deca mogu uz konstantan rad sa njima dosta napredovati.

Da li je moguće unaprediti razvoj dece sa Daunovim sindromom? Generalni zaključak je pozitivan. Podstcajna sredina ubrzava njihov razvoj. Što se ranije krene sa radom krajnji rezultati će biti bolji

Posebni značaj u pružanju pomoći ovoj deci imaju procesi stimulacije i habitacije. Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca lako napreduju.

Postavljeni ciljevi su najčešće usvajanje željenih oblika ponašanja, izgradnja pozitivne slike o sebi, stimulacija komunikativnih sposobnosti kroz igru, kao i rad sa porodicom uz prethodno utvrđen tretman.

Savet roditeljima:

Budite optimistični u radu sa decom sa Daunovim sindromom, budite strpljivi, dosledni, i što ranije krenite sa radom. Svakako iskoristite sve prednosti današnje inkluzije u obrazovanju, i vaše dete može dosta napredovati.

 

Postoje brojne organizacije koje Vam mogu pomoći ukoliko Vaše dete ima Daunov sindrom i čiji stručni timovi će  pomoći da Vaše dete postigne svoj maksimum i bude prihvaćeno u društvu. Prava pomoć preporučuje da se obratite organizacijama poput:

Nevoljno umokravanje kod dece - ENUREZA

Mokrenje kod dece do druge godine života je spontani, automatski čin. Između 2-5 godine raste svest deteta o: potrebi za mokrenjem, posledicama umokravanja i reakcijama okoline. Tako dete polako i postepeno stiče voljnu kontrolu nad činom mokrenja. Neka deca ranije a neka kasnije uspostave ovu kontrolu, zavisno od psihofiziološkog sazrevanja.

Enureza_2

Stručnjaci kao krajnju uzrasnu granicu za uspostavljanje kontrole nad mokrenjem uzimaju petu godinu života. Zbog toga se neuspostavljanje kontrole mokrenja posle pete godine u kontinuitetu najmanje 6 meseci može smatrati enurezom. Statistički podaci pokazuju da je noćno mokrenje (enuresa nocturna), učestalija od dnevne (oko 85% slučajeva). Roditelji često misle da će ova pojava sama od sebe nestati ili da predstavlja bunt i pritisak deteta da bi ostvarilo svoje želje. Iako je tačno da se smetnje kod jednog broja dece spontano povlače do puberteta, ipak ovu pojavu ne bi trebalo zanemarivati, jer sa odugovlačenjem raste i rizik od pojave negativnih emotivnih i socijalnih posledica.

1.Primarna enureza je nekontrolisano mokrenje kod deteta koje nikad nije uspostavilo kontrolu mokrenja, koje traje u kontinuitetu najmanje 6 meseci. Oko 90% dece sa enurezom ima primarnu noćnu enurezu. Učestalija je kod dečaka.
2.Sekundarna enureza se pojavljuje naknadno, nakon što je uspostavljena kontrola mokrenja. Najčešće se javlja u uzrastu od 5-8 godina. Naziva se često i regresijska enureza, jer se smatra da dete ‘’regredira’’ tj. vraća se u ranije faze razvoja. Uzroci su najčešće emocionalni, tj. reakcija na stresne događaje kao što su smrt u porodici, razvod roditelja, rođenje brata ili sestre, polazak u vrtić, u školu, hospitalizacija itd. Osim emocionalnih uzroka, na pojavu enureze mogu uticati i :
Nasleđe. Prema američkoj statistici enureza postoji kod oko 43% dece kod koje je jedan roditelj imao enurezu, a kod 77% dece čija su oba roditelja imala enurezu.
Neadekvatni pristupi u navikavanju: bilo da se radi o odlaganju uspostavljanja kontrole nad mokrenjem ili prenaglašavanju značaja uspostavljanja voljne kontrole uz kažnjavanje, iskazivanje zabrinutosti i nezadovoljstva zbog povremenih umokravanja itd.

nevljno mokrenje

Organski uzroci: oštećenja donjeg dela kičmene moždine, organska oštećenja genitourinarnog trakta, infekcije mokraćnog sistema, šećerna bolest, bolesti i traume CNS-a, diabetes, autizam. Zato je neophodno u dijagnostici isključiti organska oboljenja urotrakta i centralnog nervnog sistema. U tu svrhu pedijatri mogu tražiti:  iscrpnu anamnezu, fizikalni pregled, različite laboratorijske preglede, EHO urotrakta i neurološki pregled.
Smanjeno lučenje vazopresina u mozgu tokom noći, utiče na lučenje veće količine urina koju bešika ne može da zadrži.

LEČENJE ENUREZE
Lečenje se sprovodi timski, kombinacijom dijetetskog režima, treninga bešike i psihoterapije. Kod dugotrajnih enureza, u lečenje se mogu uključiti hormoni koji regulišu ritam lučenja vazopresina. Može se koristiti i alarmni uređaj, sa osetljivim senzorom koji reaguje na prvu kap urina i zvonjavom budi dete. S obzirom da se pokazalo da deca sa enurezom imaju veoma dubok san, u početku roditelji moraju da bude dete kako bi otišlo u toalet i dovršilo mokrenje. Vremenom dete počne samo da ustaje na zvono, što bi trebalo da dovede do uspostavljanja uslovnog refleksa buđenja na punu bešiku. Psihoterapija se preporučuje kao podrška kako roditelju da bolje razume problem, tako i detetu kod kojeg zbog frustracije može doći do samoizolacije, potištenosti, gubitka samopoštovanja, osećanja stida i krivice. Skoro svako četvrto dete uzrasta od pet godina ima enurezu. Sa odrastanjem ovaj procenat se smanjuje. Procenat izlečenja je preko 80% . Terapija daje najbolje rezultate ako se započne pre polaska u školu. Lečenje obično traje 6 meseci a po potrebi i duže.

Saveti za roditelje: ne krivite i ne kažnjavajte dete, ne raspravljajte o mokrenju sa drugima u prisustvu deteta, pokušajte da shvatite i zadovoljite detetove emocionalne potrebe, posebno kada je izloženo nekim novim, stresnim događajima, ne upoređujte ga sa mlađim detetom, nemojte ga ismejavati ili kritikovati pred drugima, mirno i bez komentara ujutro promenite posteljinu, vodite dnevnik mokrenja i možete nagrađivati dete za svaku suvu noć nekom simboličnom nagradom, nakon poslednjeg obroka uzetog pre spavanja dete ne bi smelo da unosi tečnost, trebalo bi da mokri neposredno pre spavanja, dete treba da pokuša da poveća razmak između mokrenja tokom dana kako bi se mokraćna bešika proširila i mogla da zadrži mokraću preko noći.

Prava Pomoć za ENUREZU - Kome se obratiti za pomoć?
Kabinet za poremećaj mokrenja u Univerzitetskoj dečijoj klinici, Tiršova 10
Pedijatar u nadležnom Domu zdravlja, koji na osnovu razgovora i pregleda treba da utvrdi o kom se tipu umokravanja radi i da na osnovu toga predloži pristup.
Razvojna savetovališta u Domovima zdravlja sa timom stručnjaka, koji se po potrebi uključuju.
Privatne defektološke ordinacije koje su specijalizovane za ovu vrstu problema

Nevoljno umokravanje kod dece - ENUREZA

Mokrenje kod dece do druge godine života je spontani, automatski čin. Između 2-5 godine raste svest deteta o: potrebi za mokrenjem, posledicama umokravanja i reakcijama okoline. Tako dete polako i postepeno stiče voljnu kontrolu nad činom mokrenja. Neka deca ranije a neka kasnije uspostave ovu kontrolu, zavisno od psihofiziološkog sazrevanja.

Enureza_2

Stručnjaci kao krajnju uzrasnu granicu za uspostavljanje kontrole nad mokrenjem uzimaju petu godinu života. Zbog toga se neuspostavljanje kontrole mokrenja posle pete godine u kontinuitetu najmanje 6 meseci može smatrati enurezom. Statistički podaci pokazuju da je noćno mokrenje (enuresa nocturna), učestalija od dnevne (oko 85% slučajeva). Roditelji često misle da će ova pojava sama od sebe nestati ili da predstavlja bunt i pritisak deteta da bi ostvarilo svoje želje. Iako je tačno da se smetnje kod jednog broja dece spontano povlače do puberteta, ipak ovu pojavu ne bi trebalo zanemarivati, jer sa odugovlačenjem raste i rizik od pojave negativnih emotivnih i socijalnih posledica.

1.Primarna enureza je nekontrolisano mokrenje kod deteta koje nikad nije uspostavilo kontrolu mokrenja, koje traje u kontinuitetu najmanje 6 meseci. Oko 90% dece sa enurezom ima primarnu noćnu enurezu. Učestalija je kod dečaka.
2.Sekundarna enureza se pojavljuje naknadno, nakon što je uspostavljena kontrola mokrenja. Najčešće se javlja u uzrastu od 5-8 godina. Naziva se često i regresijska enureza, jer se smatra da dete ‘’regredira’’ tj. vraća se u ranije faze razvoja. Uzroci su najčešće emocionalni, tj. reakcija na stresne događaje kao što su smrt u porodici, razvod roditelja, rođenje brata ili sestre, polazak u vrtić, u školu, hospitalizacija itd. Osim emocionalnih uzroka, na pojavu enureze mogu uticati i :
Nasleđe. Prema američkoj statistici enureza postoji kod oko 43% dece kod koje je jedan roditelj imao enurezu, a kod 77% dece čija su oba roditelja imala enurezu.
Neadekvatni pristupi u navikavanju: bilo da se radi o odlaganju uspostavljanja kontrole nad mokrenjem ili prenaglašavanju značaja uspostavljanja voljne kontrole uz kažnjavanje, iskazivanje zabrinutosti i nezadovoljstva zbog povremenih umokravanja itd.

nevljno mokrenje

Organski uzroci: oštećenja donjeg dela kičmene moždine, organska oštećenja genitourinarnog trakta, infekcije mokraćnog sistema, šećerna bolest, bolesti i traume CNS-a, diabetes, autizam. Zato je neophodno u dijagnostici isključiti organska oboljenja urotrakta i centralnog nervnog sistema. U tu svrhu pedijatri mogu tražiti:  iscrpnu anamnezu, fizikalni pregled, različite laboratorijske preglede, EHO urotrakta i neurološki pregled.
Smanjeno lučenje vazopresina u mozgu tokom noći, utiče na lučenje veće količine urina koju bešika ne može da zadrži.

LEČENJE ENUREZE
Lečenje se sprovodi timski, kombinacijom dijetetskog režima, treninga bešike i psihoterapije. Kod dugotrajnih enureza, u lečenje se mogu uključiti hormoni koji regulišu ritam lučenja vazopresina. Može se koristiti i alarmni uređaj, sa osetljivim senzorom koji reaguje na prvu kap urina i zvonjavom budi dete. S obzirom da se pokazalo da deca sa enurezom imaju veoma dubok san, u početku roditelji moraju da bude dete kako bi otišlo u toalet i dovršilo mokrenje. Vremenom dete počne samo da ustaje na zvono, što bi trebalo da dovede do uspostavljanja uslovnog refleksa buđenja na punu bešiku. Psihoterapija se preporučuje kao podrška kako roditelju da bolje razume problem, tako i detetu kod kojeg zbog frustracije može doći do samoizolacije, potištenosti, gubitka samopoštovanja, osećanja stida i krivice. Skoro svako četvrto dete uzrasta od pet godina ima enurezu. Sa odrastanjem ovaj procenat se smanjuje. Procenat izlečenja je preko 80% . Terapija daje najbolje rezultate ako se započne pre polaska u školu. Lečenje obično traje 6 meseci a po potrebi i duže.

Saveti za roditelje: ne krivite i ne kažnjavajte dete, ne raspravljajte o mokrenju sa drugima u prisustvu deteta, pokušajte da shvatite i zadovoljite detetove emocionalne potrebe, posebno kada je izloženo nekim novim, stresnim događajima, ne upoređujte ga sa mlađim detetom, nemojte ga ismejavati ili kritikovati pred drugima, mirno i bez komentara ujutro promenite posteljinu, vodite dnevnik mokrenja i možete nagrađivati dete za svaku suvu noć nekom simboličnom nagradom, nakon poslednjeg obroka uzetog pre spavanja dete ne bi smelo da unosi tečnost, trebalo bi da mokri neposredno pre spavanja, dete treba da pokuša da poveća razmak između mokrenja tokom dana kako bi se mokraćna bešika proširila i mogla da zadrži mokraću preko noći.

Prava Pomoć za ENUREZU - Kome se obratiti za pomoć?
Kabinet za poremećaj mokrenja u Univerzitetskoj dečijoj klinici, Tiršova 10
Pedijatar u nadležnom Domu zdravlja, koji na osnovu razgovora i pregleda treba da utvrdi o kom se tipu umokravanja radi i da na osnovu toga predloži pristup.
Razvojna savetovališta u Domovima zdravlja sa timom stručnjaka, koji se po potrebi uključuju.
Privatne defektološke ordinacije koje su specijalizovane za ovu vrstu problema

SAVETOVANJE RODITELJA DECE SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU

Polazeći od stava da je porodica najbolje okruženje za rast i razvoj deteta i da svako dete ima pravo da odrasta u svojoj porodici . Zadatak stručnih službi i zajednice je da osnaži roditelje tako da porodica postane partner u procesu obezbeđivanja uslova za zadovoljavanje potreba dece sa intelektualnom ometenošću(u daljem tekstu IO). Stručna opredeljenja u zaštiti dece sa IO usmerena su ka njihovom „punom sudelovanju u jednakosti“.. Pozicija dece sa IO i njihovih roditelja utvrđena su mnogim dokumentima: ustavnim, zakonskim i drugim pravnim odredbama.

Devojcica_sa_poteskocama

Kada se radi o deci sa IO sudelovanje njihovih roditelja kao subjekata u procesu habitacije i rehabilitacije omogućeno je :

  • Pravnom regulativom,
  • Njihovim direktnim učešćem kao građana u programiranju i usmeravanju društevenih aktivnosti,
  • Angažovanjem u radu organizacija za pomoć deci sa IO.

ZNAČAJNI PODACI

Roditelji i porodice dece sa IO u zajednici kao i putem nevladinih organizacija se pojavljuju kao njihovi zastupnici, jer osnovna karakteristika ove dece je umanjeno intelekrualno funkcionisanje, što otežava ili čak onemogućava da se brinu sami o sebi. Pored toga dete sa IO, kao i svako drugo dete,se ne može razvijati van društvene sredine, a prva iskustva sa odraslima ono stiče u svojoj porodici. Kada znamo da su prve godine godine života ljudske jedinke temelj razvoja svih psihičkih, fizičkih i socijalnh svojstava ličnosti i da se 80% opštih intelektualnih sposobnosti razvija do osme godine života deteta, onda je jasno od kakvog je značaja uticaj porodice na razvoj i formiranje ličnosti deteta sa IO.

Decak_sa_poteskocama

PROGRAM RADA SA RODITELJIMA

U programskim zadacima društva za pomoć deci sa IO zanačajno mesto mora da zauzme program rada sa roditeljima. Sadržaj treba da bude orjenrisan tako da roditeljima pruži što realnije informacije o mogućnostima i potrebama njihove dece i razvija uverenje da im oni mogu najviše pomoći.

Polazeći od toga Programi za rad sa roditeljima treba da omoguće isledeće :

  1. Osugurati zaštitu porodice pravnom regulativom:
  • Majke s sa detetom sa IO da ostavre pravo na duže porodiljsko odsutvo.
  • Porodilje sa detetom sa IO da imaju prava na dečiji dodatak, bez obzira na imovinsko stanje, dodatak kao ispomoć za njegu u kući.
  • Da se sve naknade koje primaju ove porodice redovno povećavaju prema rastu troškova života.
  1. Okupiti što veći broj roditelja dece sa IO, naročito onih čija su deca mlađeg uzrasata, zbog značaja ranog stručnog tretmana.

  1. Uspostaviti tesnu saradnju sa svim institucijama koje dolaze u kontakt sa roditeljima dece sa IO i sa njima sarađivati na realizaciji programa edukacije roditelja.

Roditelji treba da budu osposobljeni za adekvatno strukturiranje porodične sredine :

  • koja će da usaglasi zahteve sa mogućnostima deteta,

  • da ne upoređuju svoje dete sa onom decom koja nisu ometena u razvoju

  • da mu pruži priliku da se samo pokaže i doživi uspeh

  • da ga pohvali i stimuliše u napredovanju

  • da pokazanom ljubavlju razvija kod deteta osećanje sigurnosti i pripadnosti .    

    tekst dostupan zahvaljujući koleginici Tijani Zarić

SAVETOVANJE RODITELJA DECE SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU

Polazeći od stava da je porodica najbolje okruženje za rast i razvoj deteta i da svako dete ima pravo da odrasta u svojoj porodici . Zadatak stručnih službi i zajednice je da osnaži roditelje tako da porodica postane partner u procesu obezbeđivanja uslova za zadovoljavanje potreba dece sa intelektualnom ometenošću(u daljem tekstu IO). Stručna opredeljenja u zaštiti dece sa IO usmerena su ka njihovom „punom sudelovanju u jednakosti“.. Pozicija dece sa IO i njihovih roditelja utvrđena su mnogim dokumentima: ustavnim, zakonskim i drugim pravnim odredbama.

Devojcica_sa_poteskocama

Kada se radi o deci sa IO sudelovanje njihovih roditelja kao subjekata u procesu habitacije i rehabilitacije omogućeno je :

  • Pravnom regulativom,
  • Njihovim direktnim učešćem kao građana u programiranju i usmeravanju društevenih aktivnosti,
  • Angažovanjem u radu organizacija za pomoć deci sa IO.

ZNAČAJNI PODACI

Roditelji i porodice dece sa IO u zajednici kao i putem nevladinih organizacija se pojavljuju kao njihovi zastupnici, jer osnovna karakteristika ove dece je umanjeno intelekrualno funkcionisanje, što otežava ili čak onemogućava da se brinu sami o sebi. Pored toga dete sa IO, kao i svako drugo dete,se ne može razvijati van društvene sredine, a prva iskustva sa odraslima ono stiče u svojoj porodici. Kada znamo da su prve godine godine života ljudske jedinke temelj razvoja svih psihičkih, fizičkih i socijalnh svojstava ličnosti i da se 80% opštih intelektualnih sposobnosti razvija do osme godine života deteta, onda je jasno od kakvog je značaja uticaj porodice na razvoj i formiranje ličnosti deteta sa IO.

Decak_sa_poteskocama

PROGRAM RADA SA RODITELJIMA

U programskim zadacima društva za pomoć deci sa IO zanačajno mesto mora da zauzme program rada sa roditeljima. Sadržaj treba da bude orjenrisan tako da roditeljima pruži što realnije informacije o mogućnostima i potrebama njihove dece i razvija uverenje da im oni mogu najviše pomoći.

Polazeći od toga Programi za rad sa roditeljima treba da omoguće isledeće :

  1. Osugurati zaštitu porodice pravnom regulativom:
  • Majke s sa detetom sa IO da ostavre pravo na duže porodiljsko odsutvo.
  • Porodilje sa detetom sa IO da imaju prava na dečiji dodatak, bez obzira na imovinsko stanje, dodatak kao ispomoć za njegu u kući.
  • Da se sve naknade koje primaju ove porodice redovno povećavaju prema rastu troškova života.
  1. Okupiti što veći broj roditelja dece sa IO, naročito onih čija su deca mlađeg uzrasata, zbog značaja ranog stručnog tretmana.

  1. Uspostaviti tesnu saradnju sa svim institucijama koje dolaze u kontakt sa roditeljima dece sa IO i sa njima sarađivati na realizaciji programa edukacije roditelja.

Roditelji treba da budu osposobljeni za adekvatno strukturiranje porodične sredine :

  • koja će da usaglasi zahteve sa mogućnostima deteta,

  • da ne upoređuju svoje dete sa onom decom koja nisu ometena u razvoju

  • da mu pruži priliku da se samo pokaže i doživi uspeh

  • da ga pohvali i stimuliše u napredovanju

  • da pokazanom ljubavlju razvija kod deteta osećanje sigurnosti i pripadnosti .    

    tekst dostupan zahvaljujući koleginici Tijani Zarić

Poteškoće u čitanju – Disleksija

Disleksija – značaj pravovremene i ciljane pomoći

Disleksija nije bolest, već sindrom sa osobenim načinom primanja, obrade i skladištenja informacija praćen određenim stilom spoznaje sebe i sveta oko sebe. Ona nije uzrokovana intelektualnim deficitom, lošim socio-kulturnim prilikama, načinom poučavanja, niti ikakvim poznatim neurološkim oštećenjem. Može se dogoditi da bude i stečena tokom života, kao posledica fizičke traume u određenim delovima mozga. U praksi se pokazalo da je disleksija često praćena disgrafijom (problemima u krupnoj i/ili finoj motorici – pisanju), težim shvatanjem odnosa u prostoru i među veličinama, problemima u apstraktnom mišljenju, ADHD-om. Za ovo je zaslužna dominacija desne hemisfere koja je kreativna, intuitivna i okrenuta ka opažanju celine, za razliku od leve hemisfere koja je logičko-analitička.

Disleksija

Poznato je da je za uspešno praćenje i usvajanje školskog gradiva neophodno tečno i pravilno čitanje i razumevanje pročitanog. U početku opismenjavanja kada su deca na istom nivou čitalačkog umeća, nije primetno zaostajanje u čitanju u odnosu na vršnjake. Ali već od trećeg razreda (možda čak i ranije) kada je većina dece uspešno ovladala ovom veštinom počinju problemi za decu sa disleksijom. Sa prelaskom u više razrede rastu i zahtevi za obavljanje sve složenijih zadataka, što pojačava i teškoće u praćenju nastave. Zato upravo niži razredi osnovne škole predstavljaju pravo vreme za prepoznavanje simptoma i pružanje dodatne podrške, kako bi se premostio početni jaz.

Familyreading-650x330

Zbog neprepoznavanja uzroka teškoća i prave podrške, zaostajanje u čitanju za svojim vršnjacima postaje izvor frustracija i nezadovoljstva sobom. Takav psihološki razvoj za posledicu može imati nepoznavanje sopstvenih potencijala, lošu sliku o sebi, pojavu agresije i asocijalnog ponašanja. Zato je neophodna saradnja roditelja, učitelja i terapeuta koji se bave disleksijom, kako u pravovremenom prepoznavanju, tako i u podršci tokom školovanja. Takav pristup može značajno ublažiti, oblikovati i čak ukloniti simptome disleksije.

Kome se obratiti za pomoć?

Razvojna savetovališta u Domovima zdravlja sa timom stručnjaka: logoped, psiholog,defektolog;

Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Gospodar Jovanova 35, Beograd

Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ”Prof.Dr Cvetko Brajović”, Kralja Milutina52,Beograd;

Specijalizovane logopedske ordinacije;

za više informacija pogledajte sajtove  http://www.disleksija.rs/ i  http://www.disleksija.org/

Tagged: ADHDdisgrafijadisleksijaproblemi u učenjuproblemi u čitanju

Prava tokom trudnoće i nakon porođaja

Pored brige za zdravu trudnoću, razmišljanja o tome kako će proći na porođaju i da li će beba biti zdrava, zaposlene trudnice u Srbiji izložene su i strahovima koji se odnose na zaštitu prava koje ima Zakon o radu, ali i drugi propisi garantuju tokom trudnoće i nakon porođaja.

Iako važeći Zakon o radu formalno pruža snažnu podršku materinstvu, naročito ako se uporedi sa rešenjima u drugim ekonomski snažnijim državama, vrlo je česta pojava da se njegove odredbe zaobilaze, a ponekad i otvoreno krše. Na žalost, veliki broj trudnica, kao i ostalih zaposlenih, uostalom, i nema informacije o svojim pravima. Poslodavci po pravilu ističu obaveze zaposlenih, ali ne i svoje.
prava trudnica
Kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja tokom trudnoće, a i kasnije, preporučujemo svim ženama koje planiraju potomstvo da se na vreme informišu o svojim pravima sadržanim u Zakonu o radu, Zakonu o finansijkoj podršci porodicama sa decom i Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Trudnice kao i ostali zaposleni, mogu biti zaposlene na odredjeno ili neodređeno vreme. Ukoliko tokom trudnoće ili odsustva nakon porođaja, istekne rok na koji je žena zaključila Ugovor o radu, poslodavac nije u obavezi da ga produži. Nakon isteka ovog roka, trudnica odnosno porodilja, ukoliko se ne zaposli kod drugog poslodavca, dalja prava ostvaruje isključivo kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

VAŽNO: Ukoliko je žena zaposlena na neodređeno vreme, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može da joj otkaže ugovor o radu.

Posebna zaštita u trudnoći

Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću

Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta.

Procenu o zdravlju žene i deteta daju lekar odnosno lekarska komisija ukoliko je u pitanju sprečenost za rad duža od 30 dana.
povratak na posao nakon porodjaja
Kada ginekolog izda potvrdu o sprečenosti za rad (o bolovanju), žena je dužna da je dostavi poslodavcu u roku od 3 dana. Potvrda ginekologa odnosi se samo na odsustvo do 30 dana, a ukoliko postoji potreba za njegovim produženjem, potreban je izveštaj lekarske komisije koji se takođe dostavlja poslodavcu. Troškove naknade tokom bolovanja radi trudnoće snosi poslodavac za prvih 30 dana odsustva, a za odsustva koja su duža od toga budžet Republike Srbije preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Tokom bolovanja u trudnoći, žena ima pravo na naknadu u visini od 65% prosečne zarade iz prethodna 3 meseca. Pojedine lokalne samouprave (Beograd, Novi Sad), dotiraju i preostalih 35% prosečne zarade tokom bolovanja, ali se ove dotacije odnose samo na bolovanja duža od 30 dana.

Poslodavac nije u obavezi da naknadu tokom bolovanja dužih od 30 dana isplaćuje istovremeno sa zaradama ostalih zaposlenih,već tek onda kada sredstva RZZO-a prispeju na njegov račun.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. U svakodnevnom govoru, termin porodiljsko odsustvo odnosi se na obe vrste odsustva, ali je potrebno praviti razilku, jer postoji i razlika u pravima koja su omočućena i očevima tokom ovih odsustva.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu izveštaja ginekologa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Ovo pravo ima i majka koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Working

Otac deteta može da koristi porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u svakom trenutku do isteka odsustva radi nege deteta, ukoliko se majka vrati na posao.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena, odnosno otac deteta, imaju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koja je ostvarena tokom 12 meseca pre otpočinjanja odsustva. Ukoliko majka ili otac nisu bili u radnom odnosu tokom svih 12 meseci, za mesece tokom kojih nisu ostvarivali zaradu, za prosek će se obračunavati polovina prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Za raziku od bolovanja, naknadu tokom porodiljskog i odsustva radi nege deteta, poslodavac je DUŽAN da isplaćuje istovremeno sa zaradama ostalih zaposlenih.

Nakon okončanja odsustva radi nege deteta, zaposlena majka ili otac deteta, ne uživaju posebnu zaštitu od otkaza. Potrebno je da znate da svaka procedura za raskid ugovora o radu inicirana od strane poslodavca treba da ispoštuje i određene uslove predviđene Zakonom o radu. Zato, ne potpisujte nijedan papir po Vama sadrži bilo kakve nejasne detalje! Niste u obavezi da potpisujete odmah, jer svaka ponuda poslodavca podrazumeva i određeni rok za izjašnjavanje zaposlenog. Ovo se naročito odnosi na sporazume o prekidu radnog odnosa koji Vam, pored toga što ne ostavljaju mogućnost za naknadnu zaštitu prava, uskraćuju i prava po osnovu nezaposlenosti (pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavnje).

Važno: U prosek zarada za naknade tokom trudničkog bolovanja, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, ulazi samo NETO plata na koju se plaćaju porezi i doprinosi. U prosek takodje ne ulaze: naknada za prevoz (markica), regres za godišnji odmor, topli obrok, ali ni deo zarade koji se zvanično prikazuje kao radni učinak. Zato je jako važno da na potvrdama o zaradama (koje su poslodavci u obavezi da daju svim zaposlenima svakog meseca) dobro proučite koji iznos se odnosi na ove kategorije, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja sa visinom naknade.

Ostali oblici zaštite tokom roditeljstva

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete sa invaliditetom može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Ova prava imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

Šta raditi kada se prava ne poštuju?

U slučaju da sumnjate da je tokom trudnoće ili nakon porođaja, neko od prava koje Vam garantuju zakoni povređeno, a poslodavac isključuje mogućnost dogovora, možete se pisanom prijavom obratiti Inspekciji rada. Takođe, u roku od 90 dana od trenutka saznanja da je neko Vaše pravo prekršeno, možete pokrenuti i radni spor protiv poslodavca. Važno je pomenuti i da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Spisak svih ispostava Inspektorata za rad, možete pronaći na http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/inspektorat-za-rad/268-2011-03-22-10-04-24

Naravno ne zaboravite da potražite dobrog advokata (više o ovoj temi na http://www.pravapomoc.rs/pitali-ste/kategorija-pomoc/besplatna-pravna-pomoc/)

Prava tokom trudnoće i nakon porođaja

Pored brige za zdravu trudnoću, razmišljanja o tome kako će proći na porođaju i da li će beba biti zdrava, zaposlene trudnice u Srbiji izložene su i strahovima koji se odnose na zaštitu prava koje ima Zakon o radu, ali i drugi propisi garantuju tokom trudnoće i nakon porođaja.

Iako važeći Zakon o radu formalno pruža snažnu podršku materinstvu, naročito ako se uporedi sa rešenjima u drugim ekonomski snažnijim državama, vrlo je česta pojava da se njegove odredbe zaobilaze, a ponekad i otvoreno krše. Na žalost, veliki broj trudnica, kao i ostalih zaposlenih, uostalom, i nema informacije o svojim pravima. Poslodavci po pravilu ističu obaveze zaposlenih, ali ne i svoje.
prava trudnica
Kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja tokom trudnoće, a i kasnije, preporučujemo svim ženama koje planiraju potomstvo da se na vreme informišu o svojim pravima sadržanim u Zakonu o radu, Zakonu o finansijkoj podršci porodicama sa decom i Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Trudnice kao i ostali zaposleni, mogu biti zaposlene na odredjeno ili neodređeno vreme. Ukoliko tokom trudnoće ili odsustva nakon porođaja, istekne rok na koji je žena zaključila Ugovor o radu, poslodavac nije u obavezi da ga produži. Nakon isteka ovog roka, trudnica odnosno porodilja, ukoliko se ne zaposli kod drugog poslodavca, dalja prava ostvaruje isključivo kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

VAŽNO: Ukoliko je žena zaposlena na neodređeno vreme, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može da joj otkaže ugovor o radu.

Posebna zaštita u trudnoći

Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću

Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta.

Procenu o zdravlju žene i deteta daju lekar odnosno lekarska komisija ukoliko je u pitanju sprečenost za rad duža od 30 dana.
povratak na posao nakon porodjaja
Kada ginekolog izda potvrdu o sprečenosti za rad (o bolovanju), žena je dužna da je dostavi poslodavcu u roku od 3 dana. Potvrda ginekologa odnosi se samo na odsustvo do 30 dana, a ukoliko postoji potreba za njegovim produženjem, potreban je izveštaj lekarske komisije koji se takođe dostavlja poslodavcu. Troškove naknade tokom bolovanja radi trudnoće snosi poslodavac za prvih 30 dana odsustva, a za odsustva koja su duža od toga budžet Republike Srbije preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Tokom bolovanja u trudnoći, žena ima pravo na naknadu u visini od 65% prosečne zarade iz prethodna 3 meseca. Pojedine lokalne samouprave (Beograd, Novi Sad), dotiraju i preostalih 35% prosečne zarade tokom bolovanja, ali se ove dotacije odnose samo na bolovanja duža od 30 dana.

Poslodavac nije u obavezi da naknadu tokom bolovanja dužih od 30 dana isplaćuje istovremeno sa zaradama ostalih zaposlenih,već tek onda kada sredstva RZZO-a prispeju na njegov račun.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. U svakodnevnom govoru, termin porodiljsko odsustvo odnosi se na obe vrste odsustva, ali je potrebno praviti razilku, jer postoji i razlika u pravima koja su omočućena i očevima tokom ovih odsustva.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu izveštaja ginekologa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Ovo pravo ima i majka koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
prava porodilja
Otac deteta može da koristi porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u svakom trenutku do isteka odsustva radi nege deteta, ukoliko se majka vrati na posao.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena žena, odnosno otac deteta, imaju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koja je ostvarena tokom 12 meseca pre otpočinjanja odsustva. Ukoliko majka ili otac nisu bili u radnom odnosu tokom svih 12 meseci, za mesece tokom kojih nisu ostvarivali zaradu, za prosek će se obračunavati polovina prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Za raziku od bolovanja, naknadu tokom porodiljskog i odsustva radi nege deteta, poslodavac je DUŽAN da isplaćuje istovremeno sa zaradama ostalih zaposlenih.

Nakon okončanja odsustva radi nege deteta, zaposlena majka ili otac deteta, ne uživaju posebnu zaštitu od otkaza. Potrebno je da znate da svaka procedura za raskid ugovora o radu inicirana od strane poslodavca treba da ispoštuje i određene uslove predviđene Zakonom o radu. Zato, ne potpisujte nijedan papir po Vama sadrži bilo kakve nejasne detalje! Niste u obavezi da potpisujete odmah, jer svaka ponuda poslodavca podrazumeva i određeni rok za izjašnjavanje zaposlenog. Ovo se naročito odnosi na sporazume o prekidu radnog odnosa koji Vam, pored toga što ne ostavljaju mogućnost za naknadnu zaštitu prava, uskraćuju i prava po osnovu nezaposlenosti (pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavnje).

Važno: U prosek zarada za naknade tokom trudničkog bolovanja, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, ulazi samo NETO plata na koju se plaćaju porezi i doprinosi. U prosek takodje ne ulaze: naknada za prevoz (markica), regres za godišnji odmor, topli obrok, ali ni deo zarade koji se zvanično prikazuje kao radni učinak. Zato je jako važno da na potvrdama o zaradama (koje su poslodavci u obavezi da daju svim zaposlenima svakog meseca) dobro proučite koji iznos se odnosi na ove kategorije, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja sa visinom naknade.

Ostali oblici zaštite tokom roditeljstva

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete sa invaliditetom može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Ova prava imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

Šta raditi kada se prava ne poštuju?

U slučaju da sumnjate da je tokom trudnoće ili nakon porođaja, neko od prava koje Vam garantuju zakoni povređeno, a poslodavac isključuje mogućnost dogovora, možete se pisanom prijavom obratiti Inspekciji rada. Takođe, u roku od 90 dana od trenutka saznanja da je neko Vaše pravo prekršeno, možete pokrenuti i radni spor protiv poslodavca. Važno je pomenuti i da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Spisak svih ispostava Inspektorata za rad, možete pronaći na http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/inspektorat-za-rad/268-2011-03-22-10-04-24

Naravno ne zaboravite da potražite dobrog advokata (više o ovoj temi na http://www.pravapomoc.rs/pitali-ste/kategorija-pomoc/besplatna-pravna-pomoc/)

Ishrana dece - zdrava hrana vs. brza hrana

Da li roditelji zaista znaju šta im deca jedu na velikim i malim odmorima u školi? 

Da li ste znali da zdrava ishrana takođe neophodana za zdrav psiho-fizički razvoj vašeg deteta?

Svesni smo činjenice da deca dobijaju različitu visinu džeparca i bilo da je on sto, dvestotine ili petstotina dinara za jedan dan, obrok dece u školi svodi se na isto.

Iako sistematski pregledi pokazuju da su učenici iz godine u godinu sve gojazniji, ovim problemom se, po svemu sudeći, niko ne bavi. Pitanje (ne)kvaliteta dečje ishrane u školama nije u nadležnosti nijednog gradskog sekterijata, ali nije ni tema kojom se bavi Ministarstvo prosvete, pošto u ovoj instituciji ne postoji nijedna sluzba zadužena za ishranu u školama. Briga o đačkim užinama u potpunosti je prepuštena školama, ili samoj deci. Ti obroci su uglavnom brza hrana-pice, viršle, kroasani, pljeskavice, i sve ostale vrsta peciva. 

Fast_food

Unosom ovakvih namirnica organizam dobija velik broj kalorija, koje se teško vare. Posle takve užine deci se spava i teško se koncentrišu.

Nažalost, roditelji koji uviđaju štetnost takvih đačkih užina, svojoj deci imaju malo toga da ponude kao alternativu. 

Nema interesovanja za kuvanu hranu

Kvalitetan i kuvan obrok još dugo će u školskim kuhinjama moći da dobiju samo deca u boravku, jer i uprave škola, ali i roditelji, smatraju da ostalim učenicima takvo jelo nije potrebno. U velikom broju škola ne postoje kuhinje i trepezarije, pa se za decu koja duže ostaju u školi obroci donose.

Reagujte kroz Savet roditelja

Nekvalitetnim užinama, grickalicama i “brzoj” hrani u školama može se stati na put. Da bi se deca zdravije hranila potrebna je samo volja roditelja. Preko Saveta roditelja, tela koje postoji u svakoj školi, može se odlučivati o brojnim pitanjima, pa i o tome šta će đaci užinati. U  Zakonu o osnovnoj i srednjoj školi definisane su nadležnosti Saveta roditelja na sledeći način: 

“Savet roditelja čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja u školi. Savet roditelja: razmatra uspeh učenika u učenju i vladanju, namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge, proširenom delatnošu škole, od donacija i sredstava roditelja u posebnom fondu škole, uslove za rad škole, uslove za ostvarivanje ekskurzija i druga pitanja utvrđena statutom škole; predlaže mere za unapređivanje uspeha učenika u učenju i vladanju i mere za unapređivanje uslova za rad škole.”

Pogrešne navike dece u ishrani do sada su bile zanemarivane, ali ovaj ozbiljan problem potrebno je što pre rešavati. Gojaznost negativno utiče na pravilan razvoj dece i njihovo zdravlje i to je činjenica koju više niko ne sme ignorisati.

Dakle, roditelji, delujte!